Qadimdan ma’lumki, tabiiy dorivor o‘simliklarning hayotimizdagi ahamiyati katta. Bunga yaqqol misol qilib tibbiyot allomasi bo‘lmish Abu Ali ibn Sinoning “Tib qonunlari” asarini keltirishimiz mumkin. Ushbu kitobning 2-qismida 800 dan ortiq tabiiy dorivor o’simlik turlari, ularning da’voli xususiyatlari va qo’llanish usullari bayon etilgan. Ayniqsa, hozirgi pandemiya sharoitida tabiiy dorivor o‘simliklarga bo’lgan talab oshib bormoqda.
Қадимги асотирларда турли шакл ва мазмунда акс этган “сунъий интеллект” концепцияси ХХ асрга келиб (1950) илмий муомалага киритилган. Шу вақтдан бошлаб “сунъий интеллект”га доир бир неча ўн мингдан ортиқ тезис, илмий мақола, қўлланма, монография нашрэтилган бўлса ҳам унинг фалсафий моҳияти етарли очиб берилмаган. Мақолада интеллект, “сунъий интеллект”нинг инсон ва жамият ҳаётидаги муҳим аҳамияти, қадриятлар тизимидаги ўрни, “сунъий интеллект”нинг ахлоқий баҳоси, “сунъий интеллект”га доир фантастик асарларда илгари сурилган ғояларнинг фалсафий моҳияти, инсонни мукаммаллик сари йўллайдиган “трансгуманизм” тарафдорлари илгари сурган қарашлар фалсафий таҳлил қилиниб, инсон энг олий қадрият экани илмий далилланган.